定义
定义
1 panic
n. (?) A sort of millet; panicum :-- Panecis fíf scillinga gewyht, Lchdm. iii. 124, 8. Nym panic, 118, 28. [O. L. Ger. penik : M. H. Ger. pfenich.] panic
符文铭文
符文铭文
ᛈᚪᚾᛁᚳ